Jugoslovenski Kraljevski Akademski Aero klub

Dragan ilic @ Sva prava ovog sajta zasticena od Januar 2013

Start

Istorijat vazdušnog jedrenja u Kraljevini Jugoslaviji

Vazdušno jedrenje u Jugoslaviji počelo je da se razvija tek od 1930 godine, ali i pre toga je bilo pokušaja sa manje ili više uspeha. Tako smo imali 1923 godine pokušaje u konstrukciji i praktičnim letovima. Inženjer Mikl, koji je bio u službi vojnog vazduhoplovstva prelazi u fabriku “Ikarus” na dužnost šefa-inženjera fabrike i te godine konstruiše jednu jedrilicu.

Praktične letove sa ovom jedrilicom izveo je kod sela Beške u Sremu tadašnji poručnik, poznati naš avijatičar Miroslav Navratil.

Iste godine pilot Hosu i inženjer Vladimir Tišma konstruisali su jedrilicu sa kojom su izvršili letove kod Siska.U februaru 1930 god. osnovana je u sportskom klubu fabrike aviona “Ikarus” sekcija za vazdušno jedrenje. Taj klub je imao svoju jedrilicu tipa “Zogling” koju je još 1929 god. počeo graditi student mašinske tehnike i činovnik fabrike “Ikarus” Dimitrije Landsberg.

Gradnja ove jedrilice izazvala je vrlo zapaženo interesovanje od strane direktora fabrike.Naročito su se za gradnju ove jedrilice brinuli generalni direktor Konević,bivši direktor Brigman i šef komercijale Kis, stavivši konstruktoru na raspolaganje potreban materijal i radnu snagu.

Ova sekcija za vazdušno jedrenje konstruisala je radeći prekovremeno i drugu jedrilicu istog tipa  sa oznakom “Z-2” koju kasnije kupuju rezervni avijatičari iz Zagreba. Od dobijenog novca, sekcija za vazdušno jedrenje nabavlja potreban materijal i pristupa izradi jedrilice dvoseda tipa “Pappenhausen” koja je bila dovršena u proleće 1931god.

Istih godina se u Zagrebu, Ljubljani, Mariboru i drugim mestima javlja veliko interesovanje za izradu jedrilica i letenje.

Kliknite na slike za uvećanje

U proleće 1931 godine student tehnike ivko Jozanov uspeo je da na Beogradskom univerzitetu osnuje akademsku sekciju Aero-kluba i time ostvari ranije pokušaje studenata Arsenijevića i Landsberga.

Formiranje akademskih sekcija je vršeno i na drugim univerzitetima u zemlji.

Ovi akademski aeroklubovi su u svojim programima rada imali organizaciju vazdušnog jedrenja i izradu jedrilica.

Beogradski akademski Aeroklub je dobio u januaru 1932 god. 20.000 dinara od Sredisnje uprave Aero-kluba za nabavku jedne jedrilice i potrebnog materijala za vazdušno jedrenje.

Sredisnja uprava Aero kluba se veoma zainteresovala za vazdušno jedrenje i u svoj program rada za 1932 god. unela organizovanje vazdušnog jedrenja po svim aero klubovima u zemlji.

Zatim su doneli odluku da troje najdarovitijih studenata posalju u inostranstvo na obuku i usavršavanje u vazdušnom jedrenju.

Odlučili su da obuka bude u Nemačkoj a upućeni su: Živko Jozanov student tehnike u Rossitten a Aleksandar Stanojević i Borivoje Ivković su upućeni u Rhon, gde su proveli izvesno vreme u poznatim nemačkim školama za vazdušno jedrenje.

Oni su u tim skolama pokazali veoma lepe uspehe i uspešno se osposobili  za vazdušno jedrenje.

Po povratku ove trojice iz inostranstva   Sredisnja Uprava Aero kluba pristupila je osnivanju prve jugoslovenske škole za vazdušno jedrenje.

Teren za ovu školu izabran je po savetu stručnjaka u Pinosavi blizu Avale i svečano otvaranje škole za vazdušno jedrenje u Beogradu izvršeno je 14 avgusta 1932 godine.

Ovoj značajnoj svečanosti su prisustvovali: članovi Središnje Uprave Aerokluba sa potpredsednikom Tadijom Sondermajerom, izaslanik komandanta vazduhoplovstva potpukovnik Miodrag Tomić,učitelji bezmotornog letenja: Stanojević, Jožanov, Ivković i mnogo drugih uglednih ličnosti i zvanica.

Po obavljenoj svečanosti, svaki od polaznika škole je napravio po jedan manji let na jedrilici i na taj način su  postavili temelj nove škole za vazdušno jedrenje.

 

 

Bez obzira što je jedriličarstvo svakim danom postajalo sve omiljeniji i ozbiljniji sport kod omladine, škola jedriličarstva na Avali je radila sa promenljivim uspehom.

Nedugo potom, instruktor letenja Živko Jozanov je prilikom izvodjenja obuke izgubio zivot, bio je prva žrtva jedriličarstva u našoj zemlji.

Organizatori i osnivači Akademskog Aerokluba umoljavaju profesora Tehničkog Fakulteta arh.Branka Popovića da se prihvati važne obaveze predsednika Aerokluba.

Prvi predsednik Akademskog aero-kluba je imao veliku ulogu u afirmaciji, uspehu i materijalnom obezbedjenju kluba.

Bez njega A.A-K ne bi imao značajan uspeh i afirmaciju jer je postao najugledniji klub u zemlji, sa najvećim brojem članova.

Svim tim naporima je doprinela sama država, ozbiljni ljudi su shvatili da jedriličarstvo nije samo sport.

Ono je značajan segment narodne odbrane jer je usko povezano sa pripremom letača za avijaciju, posebno za vojno vazduhoplovstvo.

Letenje jedrilicom razvija osećaj i navike koje su takodje svojstvene pilotima aviona, uči polaznike osnovama letenja i kordinacije u prostoru.

Sama obuka je isplativija i duplo jeftinija od obuke na motornim avionima a efekti su neuporedivi.

Sve ovo je u vidu imala Komanda vojske Kraljevine Jugoslavije, zbog toga je nesebično pomagala ulažući  velika sredstva u razvoj i unapredjenje jedriličarstva.

Izdašnu novčanu pomoć koju je vojska pružala nije išla posredstvom Aero-kluba Jugoslavije, več direktno Akademskom Aero-klubu.

Prostorije Kluba su se nalazile u suterenu Tehničkog fakulteta u Beogradu i sastojale su se od dve prostorije.

Jedna prostorija je bila odredjena za rad i druženje a druga, dosta veća, za izradu i popravku jedrilica.

To su bila privremena rešenja jer je postojala ideja da se napravi “Dom Aerokluba” koji će okupljati sve vazduhoplovno u državi. Ta ideja je ostvarena 1935 god. kada je napravljena zgrada u najlepšem delu Beograda blizu Kalemegdana.

Narednih godina Akademski Aero-klub je uložio mnogo rada i energije u reorganizacuju svog kluba, rezultati nisu izostali.

Najzad 17.XI 1935 god.   Akademski  Aero-klub  je priredio veliku manifestaciju u Beogradu koja je održana prilikom osnivanja Centralne Uprave.

Svečanost je održana na prostoru iza zgrade Tehničkog fakulteta gde je prisustvovao ogroman broj studenata iz svih mesta, u kojima se nalaze univerziteti ili fakulteti.

Takodje su prisustvovali i delagati iz Nemačke, Poljske, Turske i Čehoslovačke.

U velikom broju je bila prisutna skolska omladina iz Beograda i gradjanstvo.

Na počasnim tribinama se nalazio  veliki broj uglednih državnih zvanica i stranih izaslanika.

Centralno mesto na počasnoj tribini su zauzeli:  ministar prosvete  g.Stosović, rektor Univerziteta  g.Ćorović, armijski general g.Marić, načelnik Generalštaba – divizijski general g.Nedić, komandant vazduhoplovstva, zatim profesor g.Branko Popović – potpredsednik Akademskog Aero-kluba, g.Tadija Sondermajer od strane “Naših krila”

 

Ispred počasne tribine nalazio se novi plavi motorni dvosedni avion tipa “fizir”, kao i pet jedrilica koje su izradjene u radionici Akademskog Aero-kluba.

Na avionu je sa jedne i druge strane trupa ispisano ime “Zlatibor” a jedrilice su nazvane imenima gradova u kojima se nalaze univerziteti i fakulteti: Beograd, Zagreb, Ljubljana, Skoplje i Subotica.

Pored jedrilica stojali su studenti iz svojih univerzitetskih mesta.

 

U  10.30 časova, vojna muzika je pozdravila dolazak izaslanika  Nj.V. Kraljevića Andreja, vazduhoplovnog pukovnika g.Branka Naumovića i izaslanicu Nj.V.Kraljice Marije dvorsku damu g-dju Srskić.

Svečanost je počela himnom.

Sveštenik g.Kosta Lješević obavio je crkveni obred osvećenja  zastave, aviona i jedrilica. Pošto je obred završen, izaslanik Nj.V. Kralja pukovnik g.Naumović prišao je zastavi, na kojoj je ispisano: “Kraljević Andreja kumovao 17 XI 1935” i privezao plavu traku na koplje zastave sa imenom Kraljevića, pretsednika Akademskog Aero-kluba.

Pukovnik  g.Naumović održao je zatim govor u kome je rekao:

“ U ime Uzvišenog Kuma Nj.Kr.Vis. Kraljevića Andreja i kao izaslanik celog Kraljevskog Doma, predajući ovu osvećenu  zastavu  Akademskom aero-klubu Kraljevine Jugoslavije, žarko zelim da naša akademska omladina pod ovim svetim simbolom ispuni narodne i opštečovečanske ideale”.

Izaslanica Nj.V. Kraljice Marije prilazi motornom avionu o čiju elisu razbija bocu šampanjca i izgovara: “U ime Nj.V. Kraljice Marije dajem ovom avionu Akademskog  aero-kluba ime “Zlatibor”

Potom su krštene jedrilice imenima gradova u kojima se nalaze univerziteti i fakulteti.

Po završetku svečanosti, oko tri hiljade studenata sa svih fakulteta u zemlji zajedno sa sokolskom župom “Beograd”, učenicima beogradskih gimnazija i gradjanstvom, formirali su povorku, koja je ulicom Kralja Aleksandra, a zatim Knez Mihajlovom došla do Rektorata gde je rektoru g. Dr. Vladimiru Ćoroviću predata osvećena zastava na čuvanje dok se potpuno ne završi  Dom Aero-kluba i omogući nesmetani rad.

 

       

Kliknite na slike za uvećanje

Kliknite na slike za uvećanje

Svečana  akademija  na  Kolarčevom  univerzitetu

 

U  17.30 časova na Kolarčevom univerzitetu održana je svečana akademija povodom zvaničnog formiranja Jugoslovenskog Kraljevskog Akademskog Aero-kluba.

U prisustvu izaslanika Nj.V.Kralja pukovnika Naumovića akademiju je otvorio zastupnik pretsednika Akademskog Aero-kluba  g.Dr. Branko Popović, profesor Univerziteta. Na njegov predlog upućeni su pozdravni telegrami Kraljevskom Dvoru.

Zatim je nastavio:”Danas, kada je sudbonosna važnost avijacije očevidna, bilo bi grešno ne učiniti sve što je u našoj moći  za njen razvitak u našoj zemlji. To se najbolje moze postići preko naše učene omladine, zbog toga priteknimo u pomoć našoj svesnoj univerzitetskoj omladini organizovane u Akademskom Aero-klubu”.

Rektor Beogradskog univerziteta Dr. Vladimir Ćorović , koji je predsedavao akademiji, rekao je potom:

“Ovaj uspeh Akademskog Aero-kluba, uspeh je, u isto vreme, i nase škole.Aeronautika je predmet i nauka budućnosti. Naš univerzitet je zato, ove godine, uspostavio docenturu za aeronautiku, a uskoro ćemo imati i stalne katedre”.

Potom reč uzima komandant Vazduhoplovstva general g.Nedić:

“Celokupno vojno vazduhoplovstvo svesrdno učestvuje u današnjoj lepoj i vrlo značajnoj proslavi svojih mladih i dragih prijatelja i saradnika okupljenih u Akademskom aero-klubu.Ova proslava kruniše njihove petogodišnje napore. Ti napori Akademskog aero-kluba nagradjeni su lepim rezultatima.Sopstvena radionica za izradu jedrilica pri tehničkom fakultetu, veliki broj izradjenih jedrilica, dva kursa održana prošle i ove godine na Zlatiboru sa znatnim brojem diplomiranih jedriličara, prvi motorni avion Akademskog aero-kluba, i najzad, najviše priznanje izraženo predsedništvom Nj.Kr.Vis. Kraljevića Andreje, koji je danas kumovao zastavi.Takodje i kumstvom NJ.V. Kraljice Marije prvom motornom avionu Akademskog aero-kluba”.

G.ministar vojske i mornarice g.Nedić, ceneci pregalaštvo i uspehe Akademskog aero-kluba odobrio je da se u budžet za iduću godinu unese suma od 200.000 dinara za izgradnju prvog stalnog jedriličarskog centra na Zlatiboru.

G.Tadija Sondermajer je duboko impresioniran, u ime “Nasih krila” čestitao rad Akademskom aero-klubu a potom izložio stanje i značaj današnje avijacije u svetu. Potom je dodao mladim kolegama: “Neka vaše stupanje u vitešku arenu avijacije obeleži definitivnu pobedu jugoslovenske vazduhoplovne ideje”.

U ime pretsednika Opštine govorio je večnik g.Paunović. Zatim, u ime beogradskih studenata g.M.Arandjelović, u ime zagrebačkih g.Oto Engl, u ime ljubljanskih g.Vladimir Majdelj, u ime skopskih g.Borivoje Andjelković, u ime studenata iz Subotice g.Djura Radojević.

 

 

Jedriličarski  centar  Jugoslovenskog  Kraljevskog  Akademskog Aero-kluba  ZLATIBOR    

 

Jedriličarski centar na Zlatiboru osnovao je 1935god. Jugoslovenski Kraljevski Akademski Aero-klub iz Beograda.

To je bio najveći i najorganizovaniji jedriličarski centar kako u državi tako i na prostoru Balkana.

Još 1934god. se na Zlatiboru vrše probni letovi i ispitivanje terena, imajući u vidu konfiguraciju terena, klimu i reljef ove planine.

Instruktor jedriličarskog letenja g.Aleksandar Aca  Stanojević je lično ispitao sve podesne terene za letenje i utvrdio da su Cigota, Crni vrh i okolni visovi veoma podesni za uzlet jedrilica.

5.avgusta 1934god. trideset tada najboljih jedriličara oformice svoj kamp iznad Kraljevih Voda.

Pomenuti jedriličari su boravili u šatorima, medjutim, to im neće smetati da svakodnevno lete i ispituju severne i severoistočne vetrove koji su služili za uzgon jedrilica.

Nedugo potom jedna ekspedicija Akademskog Aero-kluba iz Beograda na čelu sa Borisom Cijanom i Dimitrijem Landsbergom stiže na Zlatibor.

Detaljna ispitivanja i pripreme na terenu koje su obavili, potvrdili su da je Zlatibor izuzetno pogodno mesto za razvoj jedriličarstva i plavog sporta.

Utvrdili su da je lokacija Kriva Breza najpodesnija za početnu obuku, gde su se kasnije obavljali ispitni letovi za “A” diplomu letenja, a vršena je priprema i ispitni letovi za “B” diplomu.

24.juna 1935god. je zvanično počeo rad jedriličarskog centra na Zlatiboru.

Tog dana je 20 učenika  sa nastavnikom letenja Johanom Volfom (kasnijim upravnikom škole) stiglo na Zlatibot radi obuke letenja na jedrilicama.

Učenici letenja su bili smesteni u velikim vojničkim satorima koji su zadovoljavali momentalne potrebe a ishrana je bila organizovana grupno na vojničkim kazanima.

Za narednih  dve godine je obučeno i dobilo diplome oko 220 polaznika škole a izvrseno je preko 4.000 uzleta.

 

1938god. je značajna jer je otvoren  nov Jedriličarski Dom koji je doneo kvalitativnu razliku u pogledu smeštaja i obuke.

Dom je podsećao na zlatiborske brvnare jer je napravljen od drvene oblovine i potpuno se arhitektonski uklopio u lepote Kraljevih Voda i nedirnute prirode.

Dom je raspolagao sa administrativnim prostorijama, spavaonicom za 80 učenika, trpezarijom, kuhinjom, kupatilom sa desetak tuševa, ambulantom, terasom duž čitave zgrade sa pogledom na Tornik i Cigotu.

Pored Doma je napravljen i hangar za smeštaj 10-15 jedrilica, u sastavu hangara su bile smeštene stolarska i bravarska radionica za održavanje letećeg parka.

Za školu zlatiborskog jedriličarskog centra posebno su zaslužni nastavnici letenja:

Nedoklanac Dušan, Djordjević Konstantin, Volf Johan, Jovanović Marko, Popović Čedomir, Vojnović Miloš-Lautner, Ninčić Georgije, Ilić Tihomir, Popov Luka, Mirić Borivoje, Jaklać Bogumil i Popović Branislav.

Nažalost, ratna dešavanja drugog sv. rata su prekinula ogroman rad i entuzijazam jedriličara i njihovog centra. Dom jedriličara su do temelja spalili nemački okupatori jer su u nekom periodu tu bili smešteni ranjeni borci oslobodilacke vojske.

 

Ne treba zaboraviti da je iz redova zlatiborskih jedriličara i  J.K.Akademskog Aero-kluba ponikla čitava plejada asova našeg vazduhoplovstva. Mnogi od njih su kasnije bili angažovani u ratnom vazduhoplovstvu, privrednoj avijaciji a naročito u civilnom vazduhoplovstvu JAT-a.

Film o jedriličarskoj školi Akademskog A-k Zlatibor, autora Mr.Božidara Marjanovića:

www.youtube.com/watch?v=rPyiFObLZKI

 

 

 

 

 

 

 

Kliknite na slike za uvećanje