Jugoslovenski Kraljevski Akademski Aero klub

Dragan ilic @ Sva prava ovog sajta zasticena od Januar 2013

Start

Aero-klub  Kraljevine  Jugoslavije  “Naša krila”

Još pod svežim utiscima završenog i svetskog rata, odmah po povratku sa solunskog fronta i razrešenja od vojnih obaveza, rezervni avijatičari, nastanjeni u Beogradu, okupljali su se i sretali na svojim drugarskim sastancima.

Uz uspomene, sećanja i prepričavanja svih teških ratnih dogadjaja koji su ih zadesili, maštali su o svojim sopstvenim avionima i o svom srpskom aero-klubu.

Svaki novi sastanak rezervnih avijatičara je budio želju da u što kraćem roku stvore svoj klub i svoje civilne avione.

Taj dan je došao…

Drugarsko ujedinjenje avijatičara sa solunskog fronta na svome sastanku u kafani kod “Belog Orla” u Beogradu  22 oktobra 1921 god. osnovalo je  “Srpski  Aero-klub”.

Na toj prvoj istorijskoj sednici, posle dužeg medjusobnog diskutovanja, jednoglasno su se složili da u prvu upravu srpskog Aero-kluba izaberu:

Za počasnog predsednika Dr.Rudolfa Arčibalda Rajsa, za predsednika Matiju Hodjeru, sekretara Savu Mikica, blagajnika Dragišu Vujića, bibliotekara Savu Simića.

Rad kluba je počeo i razvijao se normalno,vršio se upis novih članova i pripremao materijal za izradu klupskih pravila. Prva redovna škupstina osnovanog Aero-kluba održana je 14 maja 1922godine.

Na toj prvoj istorijskoj redovnoj skupštini izabran je i konstituisan upravni i nadzorni odbor, koji je preuzeo obaveze i dužnosti od prethodnog odbora.Takodje su usvojili i nova pravila, kojim je postavljen siguran temelj za dalji rad i razvitak Aero-kluba

Nova uprava konstituisana je na sledeći način: pretsednik Matija Hodjera, potpredsednik Tadija Sondermajer, sekretar Milan ivanović, blagajnik Dragiša Vujić, bibliotekar Sava Simić.

Nova uprava je nastavila rad i krenula krupnim koracima u razvitak civilne avijacije.

Već u junu iste godine predsednik Aero-kluba Matija Hodjera vodio je razgovore sa Ministarstvom saobraćaja o civilnoj avijaciji a podpredsednik Tadija Sondermajer je istovremeno imao razgovore sa predstavnicima kompanije “Franko-Rumen”, koja je tada vršila saobraćaj od Pariza do Carigrada, o uspostavljanju vazdušnog saobraćaja na ovoj liniji preko Beograda.

U medjuvremenu su ustanovljene članske karte i nastavljeno upisivanje novih članova.

Na klupskim sednicama pripremani su razni projekti o radu i daljim akcijama za postignuće postavljenog cilja.

Druga redovna godišnja skupština održana je 1 aprila 1923god. gde je podnet opširan referat o prethodnom radu.

U toku narednih meseci nastavljena je živa aktivnost i propaganda, naročito putem štampe, gde beogradski list “Vreme” sa književnikom i novinarom Milosem Crnjanskim povremeno člancima pomaže rad i akcije Aero-kluba.

Presudan i srećan momenat za razvoj Aero-kluba dogodio se 21 oktobra 1923god.

kada se Njeg.Kr.Visočanstvo Naslednik prestola Petar prihvatio pokroviteljstva Aero-kluba.

Treća redovna skupština održana je u sali Kola srpskih sestara u Beogradu 30 marta 1924god. gde je posle opsežnog referata pozdravljeno formiranje novih odbora  i to: u Subotici, Novom Sadu, Šapcu, Tuzli, Strumici, Ljubljani, Skoplju, Negotinu, Zaječaru, Brzoj Palanci, Kladovu, Donjem Milanovcu, Visegradu i Vukovaru.

Na ovoj skupštini odlučeno je da se odmah pristupi izdavanju stručnog časopisa Aero-kluba koji će nositi naziv “Naša krila”

Prvi broj “Naših krila” izašao je 1 juna 1924 god. Od tada je ovaj avijatičarski časopis redovno izlazio svakog meseca sve do 1 maja 1932god. kada je počeo da se izdaje dva puta mesečno.  

Na istoj skupštini je sa oduševljenjem prihvaćen predlog da se Njegovo Kraljevsko Visočanstvo Knez Pavle izabere za aktivnog predsednika Aero-kluba kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca.

Preko četiri prethodno navedenih istorijskih momenata došlo se do Aero-kluba kraljevine Jugoslavije, moćnog faktora civilnog vazduhoplovstva.

 

Na vanrednoj zemaljskoj skupštini Aero-kluba, kojoj su prisustvovali delegati Udruženja rezervnih avijatičara, a koja je održana 15 februara 1932god. u Beogradu, izvršeno je spajanje Aero-kluba i Udruženja rezervnih avijatičara.

Ovoj istorijskoj sednici su pored delegata iz cele zemlje još prisustvovali:  izaslanik Ministra vojske i mornarice general Vojislav Petrović, komandant vazduhoplovstva Milutin Nedić.

Budućnost civilne avijacije i stvorenog Aero-kluba su svim prethodnim dogadjajima osigurani i njihov budući rad je imao ogromnu perspektivu.

Narednih godina se  radilo na unapredjenju i razvitku avijacije u državi, a naročito se predano radilo na uspostavljanju vazdušnog saobraćaja.

Tako je akcionarsko Društvo “Aeroput” otpočelo rad februara 1928 god. uspostavljajući vazdušni saobraćaj sa svim važnim ekonomskim centrima.

Godine 1929 otvorene su nove linije Beograd-Skoplje i  Beograd-Beč.

1930 god. avioni “Aeroputa” saobraćali su na linijama: Beograd-Zagreb-Grac-Beč,

Beograd-Skoplje-Solun, Beograd-Sarajevo-Podgorica i  Zagreb-Susak.

Narednih godina je vazdušni šaobraćaj  dobio veliki zamah i otvorene su mnoge nove vazdušne linije.

Kliknite na sliku za uvećanje