Jugoslovenski Kraljevski Akademski Aero klub Start

Prvi letovi i početak avijacije u kraljevini Jugoslaviji

U maju 1909 god. u Beograd je došao avijaticar Simon. On je sa sobom doneo i aeroplan snabdeven motrorom “anzani” sa tri cilindra i 30 konjskih snaga.

Pojava prvog aviona u Beogradu predstavljala je veliki događaj i vrlo veliko interesovanje gradjana.

Ubrzo je avion bio montiran i spreman za prvi let u pogodnom delu Beograda koji se zove Banjica.

Interesovanje za prvi let je bilo ogromno, pored predstavnika vojnih i civilnih vlasti, bio je okupljen veliki broj gradjana iz Beograda i okoline.Nažalost, prvi let je trajao samo nekoliko stotina metara jer  je avion pao i potpuno se uništio.Srećom, pilot Simon je ostao živ.

Ovo je bio prvi let aviona u Beogradu, i u tome je glavna važnost ovog leta za istoriju nase avijacije.

Posle neuspelog Simonovog leta na Banjici,dolazi ruski avijatičar Maslenikov koji je žavršio Farmanovu pilotsku školu u Francuskoj. Njegov avion je bio tipa “Farman” snabdeven rotacionim motorom “Gnome” od 50 konjskih snaga.

Maslenikov je uspesno obavio 10-15 letova bez ikakvog incidenta. Njegovim letovima je prisustvovao veliki broj gradjana odusevljeno pozdravljajući svaki let.Sa Maslenikovim su  prvi put leteli predstavnici dvora,vojnih i civilnih vlasti.Sigurni letovi avijatičara Maslenikova su opredelili merodavne državne faktore da razmišljaju o stvaranju vojne avijacije.

Posle Maslenikova u Beograd je dosao Slovenac Eduard Rusijan sa avionom koji je izradio srpski konstruktor koji je živeo u Zagrebu - Mihailo Merčep.

Let je obavljen po vrlo lošem vremenu 1910 god. u Donjem Gradu – kod ušća Save u Dunav. Jak vetar i loši vremenski uslovi nisu pogodovali uspešnom letu, Rusijan je obavio let do savskog mosta, u povratku je udario u bedeme kalemegdanske tvrdjave  i izgubio život.
Kao što smo videli, ni Beograd nije zaostajao za svetskim tehnološkim napretkom, samo posle šest godina od prvog leta braće Wright u  Kitti Hawku (Amerika) 17.XII 1903 god. izvršeno je prvo letenje u Beogradu 1909god.

Važan dogadjaj za istoriju naše avijacije je let Ivana Sarica.

Na Gradskom trkalištu u Subotici je 1910god. Ivan Sarić vršio probne letove letelicom sopstvene izrade uvežbavajući da pilotira. Po lepom vremenu 16.oktobra 1910god. je priredio javni let kome je prisustvovalo oko sedam hiljada gradjana Subotice.

U to vreme u Beogradu je postojala kafana “Balkan” gde su se okupljali poznati intelektualci  i  vojna lica,  medju  njima samima je bilo puno vazduhoplovnih zaljubljenika.

Posle prvih letova u Beogradu, probudila im se želja da razgovaraju i ozbiljno razmišljaju o praktičnoj upotrebi avijacije.

Mnogobrojni  posetioci “Balkana” su primetili  da se tu okuplja uvek ista gospoda i da nesto značajno prićaju.

Ta gospoda su bili: Voja Tankosić, Vojin Popović, vojvoda Doksim, vojvoda Vasilije Trbić, vojvoda Babunski, vojvoda Gligor, vojvoda Pećanac, vojvoda Dovezenski, apotekar Sava Mumčić, kaludjer Gapon, poručnik Antonijević, student Dule Dimitrijević, novinar Joca Tanović, student Miomir Milenović, student Dragiša Stojadinović, vojvoda-kapetan Sreten Rajković, bankarski činovnik Milivoje Jovanović, apotekar Jova Gasler i drugi.  

 

Na tim drugarskim okupljanjima donešena je odluka da Srbija ne sme da zaostane iza ostalih država u pogledu najnovijeg tehnološkog pronalaska-aviona.

Uspeli letovi koji su obavljeni na Banjici, i uspeli pokušaj leta Merčepovog aviona, pružili su uverenje da ta sprava za letenje nije tako komplikovana i neosvojiva.

Kratko vreme posle Rusijanove nesreće, u “Balkanu” je utvrdjen sporazum o nabavci prvog srpskog i balkanskog aviona.

Za prve srpske avijatičare odredili su: studenta Dragišu Stojadinovića, bankarskog činovnika Milivoja Jovanovića, bankarskog činovnika Jovu Todorovića.

1910 god. kupljen je motor iz slupanog Simonovog aviona i poslat u Beč radi popravke.

Istovremeno je Dragisa Stojadinović putovao u Zagreb i pogodio se sa Merčepom da mu izradi trup aviona po sistemu “Blerio”.

Konstruktor Merčep je posle šest meseci lično sa svojim pilotom i pomoćnicima dopremio avion u Beograd i sklapao ga dva dana.

Kada je avion trebao da se testira, probni Mercepov pilot je to odbio sa obrazloženjem da teren nije pogodan.

Zbog mnogobrojnog naroda koji je došao da posmatra prvi let, uvredjeni Stojadinović je ušao u avion sa namerom da sam pilotira i izdao naredbu da se avion upali.

Let je trajao kratko i završio se srećno po Stojadinovića. On je svojim oskudnim pilotskim znanjem nekako uspeo da sleti avionom, baš u onaj potok gde je pao Simon.

Tako se završio naš prvi let, na veliko zadovoljstvo prisutnog naroda što je Stojadinović preživeo a avion ostao neoštećen.

Narednih godina se promovišu letovi i pokušaji proizvodnje aviona u čitavoj zemlji, nažalost vrlo kratko.

Država se užurbano sprema za balkanske i prvi svetski rat gde nije bilo mesta za razvoj civilne avijacije.

Januara 1913 god. u Niš stiže prvi transport aviona potrebnih vojsci za predstojeće ratovanje.

Na Trupalskom Polju kod Niša bili su podignuti poljski hangari i uredjen prvi aerodrom.Tu je izvršeno montiranje aviona i tu su počela prva letenja naših vojnih aviona.

 

 

 

Kliknite na slike za uvećanje

Kliknite na slike za uvećanje