Ваздушно једрење у Краљевини Југославији почело је да се развија тек од 1930. године, али и пре тога је било покушаја са мање или више успеха. Тако смо имали 1923 године покушаје у конструкцији и практичним летовима. Инжењер Микл, који је био у служби војног ваздухопловства, прелази у фабрику „Икарус” на дужност шефа-инжењера фабрике и те године конструише једну једрилицу.
Практичне летове са овом једрилицом извео је код села Бешке у Срему тадашњи поручник, познати наш авијатичар Мирослав Навратил.
Исте године пилот Хосу и инжењер Владимир Тишма конструисали су једрилицу са којом су извршили летове код Сиска. У фебруару 1930 године основана је у спортском клубу фабрике авиона „Икарус” секција за ваздушно једрење. Тај клуб је имао своју једрилицу типа „Zogling” коју је још 1929. године почео градити студент машинске технике и чиновник фабрике “Икарус” Димитрије Ландсберг.
Градња ове једрилице изазвала је врло запажено интересовање од стране директора фабрике. Нарочито су се за градњу ове једрилице бринули генерални директор Коневић, бивши директор Бригман и шеф комерцијале Киш, ставивши конструктору на располагање потребан материјал и радну снагу.
Ова секција за ваздушно једрење конструисала је прековремено и другу једрилицу истог типа са ознаком „Z-2” коју касније купују резервни авијатичари из Загреба. Од добијеног новца, секција за ваздушно једрење набавља потребан материјал и приступа изради једрилице двоседа типа „Papenhausen” која је била завршена у пролеће 1931 године.
Истих година се у Загребу, Љубљани, Марибору и другим местима јавља велико интересовање за израду једрилица и летење.

У пролеће 1931. године студент технике Живко Јозанов успео је да на Београдском Универзитету оснује академску секцију Аеро-клуба и тиме оствари раније покушаје студената Арсенијевића и Ландсберга. Формирање академских секција је вршено и на другим универзитетима у земљи.
Ови академски Аеро-клубови су у својим програмима рада имали организацију ваздушног једрења и израду једрилица.
Београдски Академски Аеро-клуб је добио у јануару 1932 године 20.000 динара од Средишње Управе Аеро-клуба за набавку једне једрилице и потребног материјала за ваздушно једрење.
Средишња Управа Аеро-клуба се веома интересовала за ваздушно једрење и у свој програм рада за 1932. годину унела организовање ваздушног једрења по свим Аеро- клубовима у земљи. Затим су донели одлуку да троје најдаровитијих студената пошаљу у иностранство на обуку и усавршавање у ваздушном једрењу.
Одлучили су да обука буде у Немачкој а упућени су: Живко Јозанов студент технике у Rossiten а Александар Станојевић и Боривоје Ивковић су упућени у Rhon, где су провели извесно време у познатим немачким школама за ваздушно једрење. Они су у тим школама показали веома добре успехе и успешно се оспособили за ваздушно једрење.
По повратку ове тројице из иностранства Средишња Управа Аеро клуба приступила је оснивању прве Југословенске школе за ваздушно једрење. Терен за ову школу изабран је по савету стручњака у Пиносави близу Авале и свечано отварање школе за ваздушно једрење у Београду извршено је 14. августа 1932. године. Овој значајној свечаности присуствовали су: чланови Средишње Управе Аеро клуба са потпредседником Тадијом Сондермајером, изасланик команданта ваздухопловства потпуковник Миодраг Томић, учитељи безмоторног летења: Станојевић, Јозанов, Ивковић и много других угледних личности и званица.
По обављеној свечаности, сваки од полазника школе је направио по један мањи лет на једрилици и на тај начин су поставили темељ нове школе за ваздушно једрење

Без обзира што је једриличарство сваким даном постајало све омиљенији и озбиљнији спорт код омладине, школа једриличарства на Авали је радила са променљивим успехом.
Недуго потом, инструктор летења Живко Јозанов је приликом извођења обуке изгубио живот. Био је прва жртва једриличарства у нашој земљи.
Организатори и оснивачи Академског Аеро-клуба умољавају професора Техничког факултета арх. Бранка Поповића да се прихвати важне обавезе председника Аеро-клуба.
Први председник Академског Аеро-клуба имао је велику улогу у афирмацији, успеху и материјалном обезбеђењу клуба.
Без њега Академски Аеро-клуб не би имао значајан успех и афирмацију јер је постао најугледнији клуб у земљи, са највећим бројем чланова.
Свим тим напорима је допринела сама држава, озбиљни људи су схватили да једриличарство није само спорт. Оно је значајан сегмент народне одбране јер је повезано са припремом летача за авијацију, посебно за војну авијацију. Летење једрилицом развија осећај и навике које су такође својствене пилотима авиона, учи полазнике основама летења и координације у простору. Сама обука је исплативија и дупло јефтинија од обуке на моторним авионима и ефекти су неупоредиви.
Све ово је у виду имала Команда војске Краљевине Југославије и због тога је несебично помагала улажући велика средства у развој и унапређење једриличарства. Издашну новчану помоћ коју је војска пружала није ишла посредством Аеро-клуба Југославије, већ директно Академском Аеро-клубу.
Просторије Клуба су се налазиле у сутерену Техничког факултета у Београду и састојале су се од две просторије.
Једна просторија је била одређена за рад и дружење а друга, доста већа, за израду и поправку једрилица.
То су била привремена решења јер је постојала идеја да се направи „Дом Аероклуба” који ће окупити све заинтересоване за авијацију у држави. Та идеја је остварена 1935 године када је направљена зграда у најлепшем делу Београда близу Калемегдана. Наредних година Академски Аеро-клуб је уложио много рада и енергије у реорганизацију свог клуба и резултати нису изостали.
Најзад 17. новембра 1935 године Академски Аеро-клуб је приредио велику манифестацију у Београду која је одржана приликом оснивања Централне управе.
Свечаност је одржана на простору иза зграде Техничког факултета где је присуствовао огроман број студената из свих места, у којима се налазе универзитети или факултети.
Такође су присуствовали и делагати из Немачке, Пољске, Турске и Чехословачке. У великом броју била је присутна школска омладина из Београда и грађанство.
На почасним трибинама налазио се велики број угледних државних званица и страних изасланика. Централно место на почасној трибини су заузели: Министар просвете г.Стошковић, ректор Универзитета г.Ћоровић, армијски генерал г.Марић, начелник Генералштаба – дивизијски генерал г.Недић, командант ваздухопловства, затим професор г.Бранко Поповић – потпредседник Академског Аеро-клуба и г.Тадија Сондермајер од стране “Наших крила”. Испред почасне трибине налазио се нови плави моторни двоседни авион типа „Fizir”, као и пет једрилица које су израђене у радионици Академског аеро-клуба.
На авиону је са једне и друге стране трупа исписано име „Златибор” а једрилице су назване именима градова у којима се налазе универзитети и факултети: Београд, Загреб, Љубљана, Скопље и Суботица.
Поред једрилица стајали су студенти из својих универзитетских места.
У 10.30 часова, војна музика је поздравила долазак изасланика Њ.В. Краљевића Андреја, ваздухопловног пуковника г.Бранка Наумовића и изасланицу Њ.В.Краљице Марије дворску даму г-ђу Сршкић.
Свечаност је почела химном.
Свештеник г.Коста Љешевић обавио је црквени обред освећења заставе, авиона и једрилица. Пошто је обред завршен, изасланик Њ.В. Краља пуковник г.Наумовић пришао је застави, на којој је исписано: „Краљевић Андреја кумовао 17 ХI 1935” и привезао плаву траку на копље заставе са именом Краљевића, председника Академског Аеро-клуба.
Пуковник г.Наумовић одржао је затим говор у коме је рекао: „У име Узвишеног Кума Њ.Кр.Вис. Краљевића Андреја и као изасланик целог Краљевског Дома, предајући ову освећену заставу Академском Аеро-клубу Краљевине Југославије, жарко желим да наша академска омладина под овим светим симболом испуни народне и општечовечанске идеале”.
Изасланица Њ.В. Краљице Марије прилази моторном авиону о чију елису разбија боцу шампањца и изговара: „У име Њ.В. Краљице Марије дајем овом авиону Академског Аеро-клуба име “Златибор”.
Потом су крштене једрилице именима градова у којима се налазе универзитети и факултети.
По завршетку свечаности, око три хиљаде студената са свих факултета у земљи заједно са соколском жупом „Београд”, ученицима београдских гимназија и грађанством, формирали су поворку, која је улицом Краља Александра, а затим Кнез Михаиловом дошла до Ректората где је ректору г. др Владимиру Ћоровићу предата освећена застава на чување док се потпуно не заврши Дом Аеро-клуба и омогући несметан рад.

Свечана академија на Коларчевом универзитету

У 17.30 часова на Коларчевом универзитету одржана је свечана академија поводом званичног формирања Југословенског Краљевског Академског Аеро-клуба.
У присуству изасланика Њ.В.Краља пуковника Наумовића, академију је отворио заступник председника Академског Аеро-клуба г. др. Бранко Поповић, професор Универзитета. На његов предлог упућени су поздравни телеграми Краљевском Двору.
Затим је наставио: ”Данас, када је судбоносна важност авијације очевидна, било би грешно не учинити све што је у нашој моћи за њен развитак у нашој земљи. То се ​​најбоље може постићи преко наше учене омладине, због тога притекнимо у помоћ нашој свесној универзитетској омладини организоване у Академском Аеро-клубу”.
Ректор Београдског универзитета др Владимир Ћоровић, који је председавао академији, рекао је потом: „Овај успех Академског Аеро-клуба, успех је, у исто време, и наше школе. Аеронаутика је предмет и наука будућности. Наш Универзитет је зато, ове године, успоставио доцентуру за аеронаутику, а ускоро ћемо имати и сталне катедре”.
Потом реч узима командант ваздухопловства генерал г.Недић:
„Целокупно војно ваздухопловство свесрдно учествује у данашњој лепоти и врло значајној прослави својих младих и драгих пријатеља и сарадника окупљених у Академском Аеро-клубу. Ова прослава крунише њихове петогодишње напоре. Ти напори Академског Аеро-клуба награђени су лепим резултатима. Сопствена радионица за израду једрилица при техничком факултету, велики број израђених једрилица, два курса одржана прошле и ове године на Златибору са знатним бројем дипломираних једриличара, први моторни авион Академског Аеро-клуба, и најзад , највише признање изражено председништвом Њ.Кр.Вис. Краљевића Андреје, који је данас кумовао застави. Такође и кумством Њ.В. Краљице Марије првом моторном авиону Академског Аеро-клуба”.
Министар војске и морнарице г.Недић, ценећи прегалаштво и успехе Академског Аеро-клуба одобрио је да се у буџет за идућу годину унесе сума од 200.000 динара за изградњу првог сталног једриличарског центра на Златибору.
Господин Тадија Сондермајер је дубоко импресиониран, у име „Наших крила” честитао рад Академском Аеро-клубу а потом изложио стање и значај данашње авијације у свету. Потом је додао младим колегама: „Нека ваше ступање у витешку арену авијације обележи дефинитивну победу југословенске ваздухопловне идеје”.
У име председника Општине говорио је већник г.Пауновић. Затим, у име београдских студената г.М.Аранђеловић, у име загребачких г.Ото Енгл, у име љубљанских г.Владимир Мајдељ, у име скопских г.Боривоја Анђелковић, у име студената из Суботице г.Ђура Радојевић.

Једриличарски центар Југословенског Краљевског Академског Аеро-клуба ЗЛАТИБОР

Једриличарски центар на Златибору основао је 1935 године Југословенски Краљевски Академски аеро-клуб из Београда. То је био највећи и најорганизованији једриличарски центар како у држави тако и на простору Балкана. Још 1934 године се на Златибору врше пробни летови и испитивање терена, имајући у виду конфигурацију терена, климу и рељеф ове планине.
Инструктор једриличарског летења г.Александар Аца Станојевић је лично испитао све подесне терене за летење и утврдио да су Чигота, Црни врх и околни висови веома подесни за узлет једрилица.
Дана 5.августа 1934 године тридесет тада најбољих једриличара оформиће свој камп изнад Краљевих Вода.
Поменути једриличари су боравили у шаторима, међутим, то им неће сметати да свакодневно лете и испитују северне и североисточне ветрове који су служили за узгон једрилица.
Недуго потом, једна експедиција Академског Аеро-клуба из Београда, на челу са Борисом Цијаном и Димитријем Ландсбергом стиже на Златибор.
Детаљна испитивања и припреме на терену које су обавили, потврдили су да је Златибор изузетно погодно место за развој једриличарства и плавог спорта.
Утврдили су да је локација Крива Бреза најподеснија за почетну обуку, где су се касније обављали испитни летови за „А” диплому летења, а вршена је припрема и испитни летови за „Б” диплому.
Дана 24.јуна 1935 године званично је почео рад једриличарског центра на Златибору.
Тог дана је 20 ученика са наставником летења Јоханом Волфом (каснијим управником школе) стигло на Златибор ради обуке летења на једрилицама.
Ученици летења су били смештени у великим војничким шаторима који су задовољавали тренутне потребе а исхрана је била организована групно на војничким казанима. За наредне две године обучено је и добило диплому око 220 полазника школе а изведено је преко 4.000 узлета.

Нарочито је 1938 година значајна јер је отворен нов Једриличарски Дом који је донео квалитативну разлику у погледу смештаја и обуке. Дом је подсећао на Златиборске брвнаре јер је направљен од дрвених облица и потпуно се архитектонски уклопио у лепоте Краљевих Вода и недирнуте природе.
Дом је располагао са административним просторијама, спаваоницом за 80 ученика, трпезаријом, кухињом, купатилом са десетак тушева, амбулантом, терасом дуж читаве зграде са погледом на Торник и Чиготу.
Поред Дома је направљен и хангар за смештај 10-15 једрилица. У саставу хангара су биле смештене столарска и браварска радионица за одржавање летећег парка.
За школу Златиборског једриличарског центра посебно су заслужни наставници летења:
Недокланац Душан, Ђорђевић Константин, Волф Јохан, Јовановић Марко, Поповић Чедомир, Војновић Милош-Лаутнер, Нинчић Георгије, Илић Тихомир, Попов Лука, Мирић Боривоје, Јаклаћ Богумил и Поповић Бранислав.
Нажалост, ратна дешавања другог св. рата су прекинула огроман рад и ентузијазам једриличара и њиховог центра. Дом једриличара су до темеља спалили немачки окупатори јер су ту у неком периоду били смештени рањени борци ослободилачке војске.
Не треба заборавити да је из редова Златиборских једриличара и Ј.К.Академског Аеро-клуба поникла читава плејада асова нашег ваздухопловства. Многи од њих су касније били ангажовани у ратном ваздухопловству, привредној авијацији а нарочито у цивилном ваздухопловству ЈАТ-а.

Филм о једриличарској школи Академског А-к Златибора, аутора г.дина Божидара Марјановића: https://www.youtube.com/watch?v=3V6C6k5koFA