Први летови и почетак авијације у Краљевини Југославији
У мају 1909 год. у Београд долази авијатиар Симон. Са собом је понео и авион опремљен мотором „Anzani” са три цилиндра и 30 коњских снага. Појава првог авиона у Београду била је велики догађај која је изазвала велико интересовање грађана. Убрзо је авион састављен и спреман за први лет у згодном делу Београда званом Бањица.
Интересовање за први лет је било огромно. Поред представника војних и цивилних власти окупио се велики број грађана Београда и околине. Нажалост, први лет је трајао свега неколико стотина метара јер је авион пао и потпуно се уништио. Срећом, пилот Симон је остао жив.
Ово је био први лет авиона у Краљевини Србији и то је главни значај овог лета за историју наше авијације.
После Симоновог неуспелог лета на Бањици, долази руски авијатичар Маслеников, који је завршио Фарманову пилотску школу у Француској. Његов авион „Farman” био је опремљен ротационим мотором „Gnome” од 50 коњских снага.
Маслеников је успешно прелетео 10-15 летова без иједног инцидента. Његовим летовима присуствовао је велики број грађана, са одушевљењем поздрављајући сваки лет. Са Маслениковим су први пут летели и представници двора, војне и цивилне власти. Сигурни летови авијатичара Масленикова су определили меродавне државне факторе да размишљају о стварању војне авијације.
После Масленикова, у Београд је дошао Словенац Едуард Русијан са авионом који је израдио српски конструктор који је живео у Загребу – Михаило Мерчеп.
Лет је изведен по веома лошем времену 1910 године у Доњем Граду – на ушћу Саве у Дунав. Јак ветар и лоше време нису погодовали успешном лету. Русијан је обавио лет до Савског моста, a у повратку је ударио у бедеме Калемегданске тврђаве и изгубио живот.
Као што смо видели, Београд није заостајао за светским технолошким напретком, само шест година после првог лета браће Рајт у Кити Хоку (Америка) 17. децембра 1903 године, извршено је прво летење у Београду 1909 године.
Важан догађај за историју наше авијације је лет Ивана Сарића. На Градском тркалишту у Суботици је 1910 године Иван Сарић вршио пробне летове летелицом сопствене израде увежбавајући да пилотира. По лепом времену 16.октобра 1910 године је приредио јавни лет коме је присуствовало око седам хиљада грађана Суботице.
У то време у Београду је постојала кафана „Балкан” где су се окупљали познати интелектуалци и војна лица међу којима је било пуно ваздухопловних заљубљеника.
После првих летова у Београду, пробудила им се жеља да разговарају и озбиљно размишљају о практичној употреби авијације.
Многобројни посетиоци „Балкана” су приметили да се ту окупљају увек иста господа и да нешто значајно причају.
Та господа су били: Воја Танкосић, Војин Поповић, војвода Доксим, војвода Василије Трбић, војвода Бабунски, војвода Глигор, војвода Пећанац, војвода Довезенски, апотекар Сава Мумчић, калуђер Гапон, поручник Антонијевић, студент Дуле Димитриjeвић, новинар Јоца Тановић, студент Миомир Миленовић, студент Драгиша Стојадиновић, војвода-капетан Сретен Рајковић, банкарски чиновник Миливоје Јовановић, апотекар Јова Гаслер и други.
На овим пријатељским скуповима донета је одлука да Србија не сме да заостаје за другим државама у погледу најновијег технолошког изума – авиона.
Успели летови који су обављени на Бањици и успели покушај летења Мерчеповим авионом дали су уверење да та справа за летење није тако компликована и неосвојива.
Кратко време после Русијанове несреће, у „Балкану” је утврђен споразум о набавци првог српског и балканског авиона.
За прве српске авијатичаре одредили су: студента Драгишу Стојадиновића, банкарског чиновника Миливоја Јовановића и банкарског чиновника Јову Тодоровића. 1910 године је купљен мотор из слупаног Симоновог авиона и послат у Беч на поправку.
У исто време, Драгиша Стојадиновић је отпутовао у Загреб и договорио се са Мерчепом да му направи труп авиона по систему „Blerio”.
После шест месеци, конструктор Мерчеп је лично са пилотом и помоћницима испоручио авион у Београд и два дана га склапао.
Када је авион требало да буде тестиран, Мерчепов пробни пилот је то одбио уз образложење да терен није погодан.
Због великог броја људи који су дошли да погледају први лет, увређени Стојадиновић је ушао у авион са намером да сам пилотира и издао наређење да се авион упали.
Лет је трајао кратко и завршио се срећно по Стојадиновића. Он је својим оскудним пилотским знањем некако успео да слети авионом, баш у онај поток где је пао Симон.
Тако се завршио наш први лет, на велико задовољство присутног народа што је Стојадиновић преживео а авион остао неоштећен.
Наредних година се промовишу летови и покушаји производње авиона у читавој земљи, нажалост врло кратко.
Држава се ужурбано спрема за балканске и први светски рат где није било места за развој цивилне авијације. Јануара 1913 године у Ниш стиже први транспорт авиона потребних војсци за предстојеће ратовање.
На Трупалском Пољу код Ниша били су подигнути пољски хангари и уређен први аеродром. Ту је извршено монтирање авиона и ту су почела прва летења наших војних авиона.
